![\"Реч](\"/assets/1.jpg\" "\\"Реч")
\n\nАрхимандрит ЈУСТИН Поповић ЖИТИЈА СВЕТИХ
\n
МАЈ ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
\nСвети пророк Јеремија[1] родио се у левитском граду Анатоту, у пределима племена Венијаминова, недалеко од Јерусалима. Син свештеника Хелкија, он је као и Самуило унапред изабран и предназначен за пророчку службу, још пре рођења свог, по речи самог Господа: \"Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те\" (Јерем. 1, 5).\nСвештеник по свом рођењу а учитељ и пророк по призвању од Бога, свети\nЈеремија је, по сведочанству светог Игњатија Богоносца, био девственик целог живота\nсвог (ср. Јерем. 16, 2). Почео је пророковати 630. године пре Христа, када му је било 15\nгодина. То се види из прве главе његове књиге, где он, позван од Господа на пророчку\nслужбу, овако изражава своју збуњеност: \"Ох, Господе, Господе! ево не знам говорити,\nјер сам дете\". - Но Господ га бодри и, обдарујући га разумом зрела и потпуна човека,\nкаже му: \"Не говори: дете сам; него иди куда те год пошљем, и говори што ти год\nкажем. Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам\". Рекавши то, Господ пружа руку\nсвоју, дотиче се уста Јеремијиних, и говори му: \"Ето, метнух речи своје у уста твоја.\nВиди, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да\nзатиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш\" (Јерем. 1, 6-10).\nОва реч Господња, којом Господ позва Јеремију на пророчку службу, би у време\nцара Јосије. А свети пророк беше тада у петнаестој години живота. И у тако младом\nдечаку стаде дејствовати велика благодат Божја.\nУ то време јеврејски народ, иако се клањаше Богу истинитоме који га изведе из\nЕгипта, ипак му не служаше истински. Мешајући се са незнабожачким народима,\nЈевреји се искварише, и већина навикоше на дела њихова и служаху\nидолопоклоничким гадостима. Не само у околини Јерусалима по брежуљцима и\nдолинама, већ и у самом Јерусалиму крај храма Господњег, подигнутог од Соломона,\nстајаху идоли којима искварени људи приношаху жртве каo истинитоме Богу. Гневан\nзбог тога на те људе, Господ им припремаше брзо разорење и погибао, што и\nпретсказа Јеремија кроз два виђења: виђење бадемовог прута, и виђење котла који ври.\nИ дође реч Господња Јеремији говорећи: Шта видиш, Јеремија? Он одговори: Видим\nпрут бадемов. Тада му Господ рече: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је\nизвршим. - Опет му дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? Он одговори:Видим котао где ври, и предња му је страна према северу. Тада му рече Господ: Са\nсевера ће навалити зло на све становнике ове земље. Ти дакле опаши се и устани и\nговори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима. Јер ево\nја те постављам данас као тврд град и као стуб гвозден и као зидове бакарне свој овој\nземљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу\nземље ове. Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, да те\nизбављам (Јерем. 1, 11-14. 17-19).\nБадемов прут означавао је скорост казне Божје, јер се бадемово дрво пре других\nдрвета буди из зимског сна: оно цвета у јануару, а у марту већ доноси зрео плод. Тако\nће Праведни Одмаздитељ прутом посетити безакоња њихова и ранама неправде\nњихове. А котао који ври означавао је то, да ће се град Јерусалим напунити крви и\nузаврети пометњом, сатиран мачем и огњем непријатеља који ће навалити на њега.\nИ нареди Господ пророку своме Јеремији да објављује људима о овом гневу\nБожјем што иде на њих, и да их потстиче на покајање. Испуњујући наређење Божје,\nсвети Јеремија пророковаше у време цара Јосије, и у време сина његова Јоахаза, и у\nвреме брата Јоахазова Јоакима, и у време Јехоније сина Јоакимова, и у време Седекије\nкоји беше брат Јоахазов и Јоакимов а син Јосијин.\nМного страдања поднесе пророк Божји од својих саплеменика који не вероваху\nречима његовим, јер објављиваше ужасне претње Господа Саваота и проповедаше\nречи Божје и у дворишту храма, и у граду, и у царском дворцу, и у тамници, и у\nоколини Јерусалима. Извођен пред цареве и кнезове, он је свима говорио смело, да ће\nих, ако се не покају и не одврате од идолопоклонства, убрзо постићи сва зла која ће\nнагрнути са севера на све становнике Јудеје. Јер ево шта говори Господ: Ја ћу сазвати\nсва племена из северних царстава, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на\nвратима Јерусалима и око свију зидова његових и око свих градова Јудиних, и биће\nЈудејима судије и казнитељи. А то ћу пустити на њих што ме оставише, и принесоше\nжртве другим боговима, и поклонише се делима руку својих. Чујте реч Господњу, доме\nЈаковљев и сва племена дома Израиљева. Овако вели Господ: Каку неправду нађоше\nоци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе\nништавни, и не рекоше: где је Господ који нас је извео из земље Мисирске, водио нас\nпо пустињи, по земљи сухој, по земљи сени смртне, по земљи преко које нико није\nходио и у којој нико није живео? И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин\nи добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мога начинисте гад.\nЗато ћу се судити с вама, и са синовима синова ваших судићу се. Је ли који народ\nпроменио богове, ако и нису богови? а мој народ промени славу своју на ствар\nзалудну. Чудите се томе, небеса, и згрозите се и запрепастите се! Јер два зла учини мој\nнарод: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце\nиспроваљиване, који не могу да држе воде. Говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти\nси ме родио; јер ми окренуше леђа; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас. А\nгде су богови твоји које си начинио себи? нека устану, ако те могу избавити кад си у\nневољи; јер имаш, Јуда, богова колико градова. О роде! видите реч Господњу; бејах ли\nпустиња Израиљу или мрачна земља? зашто говори мој народ: господари смо, нећемо\nвише доћи к теби? Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? а народ мојзаборави ме толико дана да им нема броја. Зашто говориш да је добар твој пут\nтражећи што љубиш? И јоште на скутовима твојим налази се крв невиних сиромаха...\nЗато ћу довести зло од севера и погибао велику. И тада ће нестати срце у цара и срца у\nкнезова, и свештеници ће се препасти и пророци ће се запрепастити. Као што извор\nточи воду из себе, тако Јерусалим точи зло из себе; насиље и отимање чује се у њему,\nпреда мном су једнако болови и ране. Поправи се, Јерусалиме, да се не удаљи душа\nмоја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи (Јерем. 1, 15-16; 2, 4-7;\n9, 11-13; 27-28; 31-34; 4, 6-9; 6, 7-8).\nОве и многе друге речи с пророчким жаром говораше свети Јеремија, што је све\nопширно изложено у његовој Књизи. И све што говораше, збиваше се.\nБеде и невоље за Јерусалим почеше у време цара Јосије. У то време цар Мисирски\nФараон Нехао крену са војском на Цара Асирског к реци Еуфрату. Но пошто је пут\nњегов водио преко предела земље Јудејске, цар Јосија, да би спречио најезду Египћана\nна своју земљу, скупи војску и крену у сусрет Фараону. А Фараон посла к њему\nпосланике и поручи: Шта ја имам с тобом, царе Јудејски? не идем ја данас на тебе,\nнего на дом који војује на мене, и Бог ми је заповедио да похитам. Прођи се Бога који\nје са мном, да те не убије. Али Јосија не пристаде на поруку Фараонову, него удари са\nвојском на њега у пољу Мегидонском што је у пределима Манасијиним. И стрелци\nФараонови устрелише цара Јосију. И тако љуто рањена одвезоше у Јерусалим; и он\nтамо умре. И би погребен у гробљу отаца својих. И горко плака за њим сав Јерусалим и\nсав народ, јер беше веома добар и врло побожан. И пророк Јеремија нарица за њим (4\nЦарс. 22, 1; 2 Дневн. 34, 1; 35, 20-25).\nПосле тога Фараон Нехао оде с војском на Асирију, а у Јерусалиму би помазан за\nцара млађи син Јосијин Јоахаз. Он царова само три месеца, до повратка Фараона\nНехао са похода на Асирију. Враћајући се као победник, Нехао потчини својој власти\nЈерусалим и сву Јудеју, и збаци с престола цара Јоахаза, кога народ беше изабрао, и\nпостави за цара старијег брата Јоахазовог Елиакима коме даде име Јоаким. Јер су\nцареви победитељи имали обичај да мењају име побеђеном и покореном цару. И\nразреза Нехао данак на Јудеју сто таланата сребра и сто таланата злата[2], а збаченог цара Јоахаза као заробљеника у оковима одведе у Египат где Јоахаз и умре. И тако семе Авраамово, народ слободни, и некада славно царство, изгуби своју самосталност и паде у ропство. И то би зато што гресима својим разгњевише и огорчише вишњег Бога, јер не послушаше речи светога пророка и не покајаше се.\nУ почетку царовања Јоакима сина Јосијина дође Јеремији ова реч од Господа:\nСтани у трему дома Господњега, и говори свима Јудејцима, који долазе да се поклоне у\nдому Господњем, све речи које ти заповедам да им кажеш, не изостави ни реч. Реци\nим дакле: Овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам\nставио пред вас, да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем једнако,\nучинићу с домом овим као са Силомом (ср. 1 Цар. 4, 10-11; Јерем. 7, 12.14), и град овај\nдаћу у проклетство свима народима на земљи (Јерем. 26, 1-2, 4-6).\nА кад ове речи Божје говораше пророк Јеремија у дому Господњем, и чуше га\nсвештеници и лажни пророци и сав народ, испунише се гњева и ухватише Јеремију, ивикаху: Нека умре човек који овако пророкује. И кнезови Јудини чувши то дођоше из\nдома царскога у дом Господњи, и седоше пред нова врата Господња. И рекоше\nсвештеници и лажни пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај човек\nзаслужује смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима. Тада\nпроговори Јеремија свима кнезовима и свему народу говорећи:\nГоспод ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што\nчусте. Зато поправите путове своје и дела своја, и послушајте реч Господа Бога свога, и\nодустаће Господ од зала која изрече на вас. А ја, ево сам у вашим рукама, чините од\nмене што мислите да је добро и право. Али знајте зацело, ако ме убијете, крв праву\nсвалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к\nвама да говорим све ове речи да чујете. Тада рекоше кнезови и сав народ\nсвештеницима и пророцима: Није овај човек заслужио смрт, јер нам је говорио у име\nГоспода Бога нашега. А усташе и неки од старешина земаљских, и штићаху пророка\nЈеремију говорећи свему збору народном: Опомените се како Михеј Морашћанин\nпророкова у време Језекије цара Јудина и говори свему народу Јудину и рече: овако\nвели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити\nгомила камења, и гора овога дома висока шума. Еда ли га за те речи уби Језекија цар\nЈудин и сам Јуда? Не побојаше ли се Господа, и не помолише ли се Господу? и Господу\nсе сажали ради зла које беше изрекао на њих. Ми дакле чинимо велико зло душама\nсвојим (Јерем. 26, 7-19). Стога се покајмо од зала наших, и немојмо тражити смрти\nневина човека. Јер каква корист би од недавно проливене крви Урије сина Семајина\nиз Киријат-Јарима, који пророкова именом Господњим против овога града и против\nове земље исто онако као и Јеремија? И када цар и кнезови тражаху да убију Урију, он\nуплашен побеже у Египат. Но цар Јоаким посла своје људе у Египат, који га доведоше\nотуда. И Урија би убијен мачем. Али шта произиђе из тога? Негодовање народа\nпротив цара и кнезова Јудејских. А то ће се исто десити, ако Јеремију погубите (Јерем.\n26, 20-23).\nКада то рекоше старешине, народни збор се подели: једни беху за то да се свети\nпророк Јеремија убије а други - да се пусти као невин. И противници Јеремијини би\nсвакако преовладали, и убили Божјег човека, да га не заштити утицајни великаш\nАхикам, син Сафанов: он избави Јеремију и не даде да га погубе (ср. Јерем. 26, 24).\nА цар Јоаким чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци\nњегови (4 Цар. 23, 37). И дође опет реч Господња Јеремији говорећи: Иди и уђи у дом\nцара Јудина, и реци тамо ову реч: чуј реч Господњу, царе Јудин, који седиш на\nпрестолу Давидову, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата. Овако вели\nГоспод: чините суд и правду, и избављајте угњетенога из руку насилникових, и не\nчините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве\nне проливајте на овом месту. Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овога дома\nцареви који седе место Давида на престолу његову, на колима и на коњима, они и\nслуге њихове и народ њихов. Ако ли не послушате ових речи, заклињем се собом, вели\nГоспод, да ће опустети овај дом; јер ће свети бити они људи, и оружје њихово свето,\nкоји вас непокајане грешнике буду секли као дрвеће. И многи ће народи пролазити\nпреко опустелог града овог, и говориће један другоме: зашто поступи Господ тако саовим великим градом? И рећи ће у одговор: зато што оставише завет Господа Бога\nсвог, и поклонише се туђим боговима и служише им (Јерем. 22, 1-9). За Јоакима пак\nцара овако вели Господ: Неће нарицати за њим: јаох господару! или: јаох славо његова!\nПогребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата Јерусалимских\n(Јерем. 22, 18-19).\nОве смеле речи пророка Божјег, изречене јавно пред народом, силно разгневише\nцара и његове великаше, и они би га онда убили, да га промисао Божја не сачува да и\nнадаље објављује тајне Господње. Они га дакле грубо и срамно шчепаше, па у окове и\nтамницу бацише.\nУтом настаде време суда Божјег над злочиначким градом. Цар Вавилонски\nНавуходоносор, пошто разби војску Фараона мисирског Нехао који је покушавао да\nосвоји Асирију, одмах крену са својом војном силом и против његовог вазала - цара\nЈудејског. И после кратке опсаде Навуходоносор освоји Јерусалим, и Господ му даде у\nруке Јоакима цара Јудина, у трећој години царовања Јоакимова. И би одведен у\nропство у Вавилон цар Јоаким, и са њим многи великаши и истакнути младићи, међу\nкојима беху Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, и још многи житељи Јерусалима. И\nиз храма Господњег бише однесени најскупоценији сасуди (Данил. 1, 1-6). Али ускоро\nНавуходоносор пусти из ропства цара Јоакима у Јерусалим, и учини га поново царем\nЈудејским, само да му буде вазал. Тако протекоше три године: Јоаким је плаћао данак\nцару Вавилонском, као што је раније давао данак Фараону Египатском. После тога\nЈоаким збаци са себе јарам вазалства, и престаде давати Навуходоносору одређени\nданак.\nАли пре но што цар Јоаким учини то, дође ова реч од Господа пророку Јеремији\nу тамници: Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиљ, и за Јуду,\nи за све народе, од када ти почех говорити, од времена цара Јосије, до данас; еда би\nдом Јудин, народ Јудејски чуо за све беде које им мислим учинити и вратио се свак са\nсвога злога пута, да бих им опростио безакоња и грехе њихове (Јерем. 36, 1-3). Тада\nЈеремија дозва Варуха сина Ниријина да запише што буде говорио, пошто сам у\nмрачној тамници није могао писати. И Варух, седећи крај тамничког прозорчета,\nзаписиваше што му пророк говораше. И написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све\nречи Господње које му говори. Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мене чувају\nстражари, те не могу отићи одавде у дом Господњи. Него иди ти, и прочитај из књиге\nкоју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и\nсвима Јудејцима који дођу из градова својих прочитај, не би ли молећи се припали ка\nГосподу и вратили се сваки са свога пута злога, јер је велик гнев и јарост што је Господ\nизрекао за тај народ (Јерем. 36, 4. 5-7).\nИ учини Варух син Ниријин све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из\nкњиге речи Господње у дому Господњем пред целим народом. То би у петој години\nцаровања Јоакимова (Јерем. 36, 8. 9). А кад за то чуше кнезови, позваше к себи Варуха\nи наредише му да им прочита књигу. И кад је прочита, они се уплашише, и запиташе\nВаруха: Кажи нам како си написао све те речи? А он им одговори: Из уста\nЈеремијиних. И они саветоваху Варуха да се сакрије; исто тако наредише да се и\nЈеремија у тамници сакрије на неко време; а сами узеше ту књигу и одоше к цару. У товреме цар беше код куће и грејаше се крај огња, јер беше зима. И стаде се читати пред\nцарем књига. И не уплаши се цар и његови присутни великаши од читаних речи. Али\nкад бише прочитана три - четири листа, цар се разгневи, па исече књигу ножем, и\nбаци у огањ на жеравицу, те сва књига изгоре у огњу. Онда заповеди цар да и Варуха и\nЈеремију ухвате и убију, али их Господ сакри на чудесан начин (Јерем. 36, 14-26).\nПотом опет дође реч Господња Јеремији говорећи: Узми другу књигу, и напиши у\nњу све пређашње речи које бејаху у првој књизи, коју сажеже цар Јоаким. А за цара\nЈоакима реци да ће тело његово ускоро бити бачено мртво на припеку обдан и на мраз\nобноћ. - И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху, а он написа у њу из уста\nЈеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже цар Јоаким огњем; и још би\nдодано много пређашњим пророчким речима (Јерем. 36, 27-32).\nДок се то догађало, по попуштењу Божјем неочекивано нападе на Јерусалим\nНавуходоносор с војском, састављеном од чета халдејских, сирских, моавских и\nамонитских. И без муке би заузет Јерусалим, јер не беше спреман за одбрану од\nнепријатеља. Цар пак Јоаким би ухваћен, и убијен и леш његов извучен изван града, и\nбачен псима и зверима и птицама да га поједу. И тако се зби пророштво светог\nпророка Јеремије које изрече о њему (Јерем. 22, 19). А кости Јоакимове што остадоше\nнепоједене од зверова, Јудеји погребоше у гробљу отаца његових.\nПосле смрти Јоакимове на Јерусалимски престо ступи син његов Јехонија, али и\nон чињаше зло пред Господом. И пророкова свети Јеремија за њега да ће са целим\nдомом својим бити предат од Господа у руке Навуходоносора цара Вавилонског, и да\nвише неће видети земље своје (Јерем. 22, 24-27). И ускоро тако и би. Јер Бог допусти, те\nНавуходоносор заузе Јерусалим, и зароби цара Јехонију с мајком његовом и са слугама\nњеговим и са кнезовима његовим и са дворјанима његовим. И одведе Навуходоносор у\nропство с царем Јехонијом све кнезове и све јунаке, десет тисућа робова, и све\nдрводеље и све коваче, и не оста ништа осим сиромашнога народа по земљи. И однесе\nсве благо дома Господњега и благо дома царскога, и полупа све судове златне, које\nбеше начинио Соломон цар Израиљев за храм Господњи (4 Цар. 24, 10-14).\nИ Навуходоносор постави на место Јехонијево Матанију стрица његова, и\nпромени му име назвавши га Седекија. И царова Седекија једанаест година у\nЈерусалиму, и чињаше што је зло пред Господом сасвим као и пређашњи рђави цареви,\nјер осурови душу своју и окамени срце своје, да се не би обратио Господу Богу\nИзраиљеву. Тако исто и главари јудејски, и свештеници, и народ, умножише гадна\nбезакоња, и идолопоклоничким гадостима оскврнише дом Господњи у Јерусалиму; не\nпослушаше речи Господње из уста пророчких, него вређаху посланике Божје и\nниподаштаваху речи Господње, а слушаху лажне пророке своје. Зато гнев Господњи\nбеше на Јерусалиму и на свој земљи Јудејској, док Господ сасвим не одбаци тај народ,\nи не предаде га на потпуно разорење и опустошење (ср. Јерем. 23, 1-40; 52, 1-3).\nТа последња напаст, страшнија од претходних, сручи се на Јерусалим на овакав\nначин. Утврдивши се на престолу у Јерусалиму, цар Седекија науми да се одметне од\nцара Вавилонског Навуходоносора, да му не робује нити даје данак. На то га\nнаговараху и суседни цареви: Едомски, Моавски, Тирски, Амонитски и Сидонски,који испрва беху под Навуходоносором Вавилонским, па се договорише и збацише са\nсебе јарам његов. И онда послаше изасланике цару Седекији у Јерусалим предлажући\nму да престане давати данак цару Вавилонском и да заједно с њима устане против\nсиле Халдејске. И Седекија нагињаше њиховом предлогу.
\nУ то пак време дође од Господа оваква заповест пророку Јеремији: Начини себи окове и јарам, и метни себи око врата; потом их пошљи цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амонових и цару Тирском и цару Сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудину (Јерем. 27, 2-3). Свети пророк поступи по заповести Господњој: метну себи јарам око врата, оде у\nдворац Седекијин када тамо беху изасланици споменутих царева, и рече им: Овако\nвели Господ над војскама, Бог Израиљев: овако реците својим господарима: Ја сам\nстворио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом\nсвојом подигнутом; и дајем је коме ми је драго. И сада ја дадох све те земље у руке\nНавуходоносору Цару Вавилонском слузи своме, дадох му и звериње пољско да му\nслужи. И сви ће народи служити њему и сину његову и унуку његову докле дође време\nи његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га. А који народ или\nцарство не би хтео служити Навуходоносору цару Вавилонском, и не би хтео савити\nврат свој у јарам цара Вавилонскога, таки ћу народ походити мачем и глађу и\nпомором, докле их не истребим руком његовом. Не слушајте дакле лажне пророке\nсвоје ни враче своје ни сањаче своје ни гатаре своје ни бајаче своје, који вам говоре и\nвеле: нећете служити цару Вавилонском. Јер вам они лаж пророкују, како бих вас\nдалеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете. Не слушајте их, него служите\nцару Вавилонском и остаћете живи, и земља ваша неће опустети (Јерем. 27, 4-10. 17).\nТо би четврте године царовања Седекије цара Јудејског. Те исте године пророк\nБожји Јеремија са јармом око врата уђе једном у храм Господњи. Ту га срете лажни\nпророк Ананија и рече пред свештеницима и свим народом: Овако вели Господ Бог\nИзраиљев: сломићу јарам цара Вавилонскога; и до две године ја ћу вратити на ово\nместо све судове дома Господњега, однесене у Вавилон, и Јехонију цара, и све робље\nЈудино. - И скиде Ананија јарам са врата пророка Јеремије, и сломи га. Пророк\nЈеремија изађе из храма, и оде својим путем. Али дође реч Господња Јеремији, и рече:\nИди и кажи Ананији и реци: Чуј, Ананија; није те послао Господ, а ти си учинио да се\nнарод овај поузда у лаж. Ти си сломио јарам дрвени, али начини место њега гвозден\nјарам. Јер ћу гвозден јарам метнути на врат свим тим народима да служе\nНавуходоносору цару Вавилонском. А тебе, зато што си говорио лаж, ја ћу скинути са\nземље, ове године, ти ћеш умрети; јер си казивао одмет од Господа (Јерем. 28, 11-16). И\nкроз месец дана умре лажни пророк Ананија.\nИзвештен о томе, цар Седекија се уплаши, и не смеде у то време да се јавно\nодметне од цара Вавилонскога. Касније пак он склопи савез са Фараоном Египатским\nПсаметихом II, сином Нехао, одметну се од Навуходоносора и постаде му противник,\nне слушајући савете светог пророка Јеремије које је стално давао њему и свему народу.\nМеђутим у то исто време пророк Јеремија тајно посла посланицу Јудејцима што беху у\nропству у Вавилону. У посланици их извештаваше да ће они остати у ропству\nседамдесет година; после тога посетиће их Господ и вратити у Јерусалим. Исаветоваше им да тамо граде себи куће, да саде вртове, да жене своје синове и удају\nсвоје кћери, како би се умножили у ропству а не опали. И још им саветоваше да не\nслушају лажне пророке, који им лажно обећавају скоро ослобођење, него да моле Бога\nза цара Навуходоносора, како би у његовом миру нашли свој мир и спокојно\nпроживели седамдесетогодишње ропство, одређено им од Бога. \"Јер овако вели\nГоспод: кад се наврши у Вавилону седамдесет година, походићу вас, и испунићу вам\nдобру реч своју да ћу вас вратити на ово место. Јер ја знам мисли које мислим за вас,\nмисли добре а не зле, да вам дам будућност какву чекате\" (Јерем. 29, 4-11).\nОва посланица пророка Јеремије би пажљиво прочитана од поробљених Јудејаца\nу Вавилону, али у тамошњих лажних пророка изазва силан гнев и жељу да се освете\nпророку. Зато написаше у Јерусалим првосвештеницима да забране Јеремији да\nпророкује и пише; и усто захтеваху да га окују и метну у затвор, како не би својим\nпосланицама смућивао људе, плашећи их дугим робовањем. Међутим пророк Божји,\nупркос забрани и оковима у које га ставише, не престајаше јављати речи Божје, и\nговораше да ће робље у Вавилону Господ посетити милошћу својом а оне у Јерусалиму\nпогубити праведним гневом својим. \"Ево ја ћу, вели Господ за цара који седи на\nпрестолу Давидову и за сав народ који живи у овом граду, пустити на њих мач, глад и\nпомор, и учинићу их да буду као смокве рђаве, које се не могу јести; и гонићу их\nмачем и глађу и помором, и учинићу да се потуцају по свима царствима, да буду\nпроклетство и чудо и подсмех и руг у свих народа међу које их отерам, јер не\nпослушаше речи моје\" (Јерем. 29, 16-19).\nБлизу Јерусалима бејаше долина синова Еномових, звана Тофет. У њој беху\nподигнути високи жртвеници. Ту су Јудејци клали синове своје и кћери и приносили\nих на жртву идолу Молоху, и спаљивали тела њихова. Када се обављало то безбожно\nклање невине деце и приносила језива жртва, бесомучно су трештале трубе и\nбубњеви, како се не би чуло кукање родитеља и цика клане деце. Изобличавајући и\nосуђујући тако тежак грех, пророк Божји Јеремија, по наређењу Божјем, купи у\nлончара крчаг глеђосани, позва неколико старешина народних и старешина\nсвештеничких, и оде у Тофет. И тамо громко објави: Чујте реч Господњу, цареви\nЈудини и становници Јерусалимски! Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев:\nево ја ћу пустити зло на ово место да ће зујати уши свакоме ко га чује, јер ме оставише\nљуди моји и оскврнише ово место кадећи на њему другим боговима, којих не знаше\nни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише ово место крвљу невиних. И\nподигоше високе жртвенике Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице\nВалу. Зато, ево иде време, вели Господ, кад се ово место неће више звати Тофет -\nдолина Енома, већ долина смрти, долина заклања, јер ће на овом месту мноштво\nЈудејаца бити убијено мачем непријатеља њихових; и мртва телеса њихова даћу за\nхрану птицама небеским и зверима земаљским; и обратићу овај град Јерусалим у\nпустош и руг: ко год прође мимо њега, чудиће се и звиждаће за све муке његове. И они\nће јести месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга\nсвога у невољи и тескоби, којом ће им досађивати непријатељи њихови који траже\nдушу њихову (Јерем. 19, 1-9).Пошто изговори овако страшне речи разгневљеног Бога, свети Јеремија тресну о\nземљу крчаг, и разби га пред свима, и рече: Овако вели Господ над војскама: тако ћу\nразбити народ овај и град овај, као што се разбије крчаг лончарски, који се не може\nвише оправити (Јерем. 19, 10-11).\nПотом се врати пророк Јеремија из Тофета у Јерусалим, и у трему дома\nГосподњега обрати се народу оваквим речима: Овако вели Господ над војскама, Бог\nИзраиљев: ево ја ћу пустити на овај град и на све градове његове све зло које изрекох\nза њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају речи моје (Јерем. 19, 14-15). Чувши\nове пророкове речи, свештеник Пасхор, који беше старешина у дому Господњем,\nудари светог пророка Јеремију, и врже га у тамницу на горњим вратима\nВенијаминовим уз дом Господњи. А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице,\nрече му свети пророк Јеремија: Овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на тебе страх, на\nтебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје\nвидети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и\nпобиће их мачем. И све богатство овога града и сав труд његов и све што има\nдрагоцено, и све благо царева Јудиних, даћу непријатељима њиховим у руке, и\nразграбиће их и узети и однети у Вавилон. И ти, Пасхоре, и сви житељи дома твог\nотићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон, и онде ћеш умрети, и онде ћеш бити\nпогребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно (Јерем. 20, 1-6).\nИ ускоро се зби ово пророштво светог Јеремије. У деветој години свога царовања,\nцар Седекија се јавно одметну од цара Вавилонског и објави независност. Тада дође\nНавуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, опколи га са свих\nстрана, и начини опкопе око њега. И наста велика глад у граду (Јерем. 52, 3-6). И\nпророк Божји Јеремија говораше цару Седекији и свему народу: Овако вели Господ\nБог Израиљев; ево, ја ћу предати овај град у руке цару Вавилонском и он ће га спалити\nогњем. И ти, царе, нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у\nњегове руке, и бићеш одведен у Вавилон (Јерем. 34, 2-3). И саветоваше пророк цару да\nсе добровољно покори Навуходоносору, како не би Јерусалим био потпуно разорен и\nцарство Јудејско уништено. Али лажни пророци и старешине свештеничке\nнаговорише цара да не послуша Јеремију, и говораху за Јеремију: полудео је (Јерем.\n28). Навуходоносор пак, држећи у опсади Јерусалим, чу где Фараон Египатски иде са\nвојском у помоћ своме савезнику цару Седекији, да ослободи Јерусалим од опсаде.\nЗато Навуходоносор прекину опсаду Јерусалима и са војском оде против главног\nпротивника свог. Видевши то, Јерусалимљани стадоше ликовати сматрајући да се\nНавуходоносор враћа у Вавилон, пошто није могао освојити Јерусалим. И ругаху се\nпророштву Јеремијином, јер се не оствари; и говораху: ето, Навуходоносор побеже, не\nмогавши нас победити. Но свети пророк Јеремија говораше: Овако вели Господ Бог\nИзраиљев: овако реците цару Јудину: ево војска Фараонова која пође вама у помоћ,\nвратиће се у своју земљу, у Мисир, а Халдејци ће опет доћи и опколиће овај град и\nузеће га и спалиће га огњем (Јерем. 37, 7-8).\nА кад отиде војска Халдејска од Јерусалима на војску Фараонову, пророк\nЈеремија оседла свога магарца и крену у свој град Анатот, где је имао своје имање. Али\nкад беше на вратима Венијаминовим заустави га старешина страже Ирсија, унук оноглажног пророка Ананија, коме пророк Јеремија прорече смрт. Киван због тога на\nпророка Јеремију, овај Ирсија га заустави говорећи: Ти бежиш ка Халдејцима. Јеремија\nодговори: Није истина, не бежим ка Халдејцима, већ идем у свој град где ми је имање.\nАли га Ирсија не хте слушати, него га ухвати и одведе кнезовима. Кнезови се\nразгневише на Јеремију, избише га, и у тамницу вргоше (Јерем. 37 11-15).\nУ то време цар Навуходоносор, пошто победи и разби војску Фараона Египатског\nкоји је ишао у помоћ цару Седекији, поврати се убрзо са свом војском на Јерусалим, и\nопседе га, и бијаше га силно. И би Јерусалим у опсадном стању све до једанаесте\nгодине царовања Седекијина. За све то време свети пророк Јеремија није престајао\nпозивати људе покајању, указујући им на очигледно збивање његових пророштава, на\nто да је већ настало Богом одређено време за кажњавање непокајаних и упорних\nгрешника; притом је давао корисне савете да се покоре Халдејцима, и говорио: Овако\nвели Господ: ко остане у овом граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко\nотиде ка Халдејцима, остаће жив. Град пак овај доиста ће бити предан у руке војсци\nцара Вавилонскога, и узеће га (Јерем. 38, 2-3). Чувши то, кнезови рекоше цару: Да се\nпогуби овај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке\nсвему народу говорећи им такве речи, јер овај човек не жели добра своме народу него\nзла. А цар Седекија рече: ето, у вашим је рукама, чините са њим што хоћете, јер цар не\nможе ништа супрот вама (Јерем. 38, 4-5).\nТада они узеше пророка Божјег Јеремију и бацише га у јаму Малхије сина\nАмелехова, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не\nбеше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб. И умро би тамо, да га не спасе један\nбогобојажљиви иностранац, Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше на царевом\nдвору. Кад он чу да су пророка Јеремију вргли у јаму, рече цару: Господару мој, царе,\nзло си учинио што си пророка Јеремију вргао у смртну опасност. - Цар онда нареди\nАвдемелеху да Јеремију извади из јаме. Потом цар Седекија дозва к себи пророка\nЈеремију, и насамо га питаше: Је ли истина оно што пророкујеш? Пророк одговори\nцару. Да ти кажем: нећеш ли ме погубити? а да те саветујем, нећеш ме послушати.\nТада се закле цар да га неће погубити. На то Јеремија рече цару: Овако вели Господ\nСаваот, Бог Израиљев: ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, жива ће остати\nдуша твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.\nАко ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, овај ће град бити предан у руке\nХалдејаца, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њихових (Јерем. 38).\nАли цар не послуша добри савет пророков, већ посла пророка у тамницу, у којој\nостаде све док Халдејци не заузеше Јерусалим, што се зби у једанаестој години\nцаровања Седекијина. У то време у опседнутом Јерусалиму број бранилаца се\nсмањивао, хране је нестајало, и на крају сасвим нестало, те је настала таква ужасна\nглад, да се стало остваривати пророшгво светог пророка Јеремије: људи су јели децу\nсвоју, и један другога (Јерем. 19, 9). А кад одбрана потпуно малакса, град би проваљен\nод Халдејске силе, и војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев,\nи нагоше путем што води у пустињу; тим путем побеже и цар Седекија. Војска пак\nХалдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и ухвати га. А сва војска\nњегова остави га, и разбеже се куд који. Халдејци одведоше Седекију кНавуходоносору цару Вавилонском у Ривлу. И закла цар Вавилонски синове\nСедекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе поби, а Седекији ископа очи,\nокова га у двоје вериге, и одведе у Вавилон. А Навузардан, врховни војвода Халдејске\nвојске, раскопа Јерусалимске бедеме, и прекрасну и преславну и многољудну\nпрестоницу царева Јудејских зали крвљу. Односно пак пророка Јеремије Навузардан\nје имао заповест од цара Навуходоносора да га сачува жива и здрава: Узми га, заповеди\nцар Навузардану, и гледај га добро, и не чини му зла, него му чини што ти год каже\n(Јерем. 39, 2-12). Јер Навуходоносор беше чуо за светог Јеремију, и за његово\nпророштво, и за његов савет цару Седекији, због тога и издаде такву заповест своме\nвојводи Навузардану односно пророка Јеремије. И свети пророк би изведен из\nтамнице, разрешен од окова, чесно успоштован, и пуштен на слободу. Том приликом\nНавузардан рече светом пророку Јеремији: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место;\nи нанесе и учини како рече, јер сагрешисте Господу и не слушасте гласа његова. Али\nсада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на руку: и ако ти је воља пођи са мном\nу Вавилон, хајде, ја ћу се бринути за те; ако ти пак није воља поћи са мном, онда\nостани; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго (Јерем. 40,\n1-4). Пророк Божји изрази жељу да остане у отаџбини. Имајући благонаклоност\nвојводе Навузардана, свети Јеремије се одмах стаде старати о светињи Божјој, о\nпреузвишеној красоти и слави свих племена Израиљевих - Ковчегу Завета, да га\nиноплеменици не униште и не буде поругана слава Божја. И он измоли у војводе\nНавузардана који је разоравао Јерусалим, да му допусти да узме светињу Бога\nИзраиљева пре но што храм буде опљачкан и разорен. И нашавши неке преостале од\nпокоља свештенике и левите, узе их са собом, прође са њима кроз Халдејску војску, оде\nу храм, и узе од огња олтарнога, који још у дане Мојсија и Арона беше сишао с неба на\nжртву паљеницу, и отада се неугасиво одржавао на жртвенику (3 Мојс. 9, 24). Узевши\nод тог огња, пророк Јеремија га у једном суду сакри у безводном бунару, имајући\nчврсту веру и пророчки предвиђајући да ће се тај огањ, који ће се привремено угасити\nпретворивши се на чудесан начин у густу воду, у своје време вратити у своју властиту\nстихију и разгорети се. То се и догодило по повратку Израиљаца из Вавилонског\nропства, при обновљењу храма у време Неемије, много година после смрти светог\nпророка Јеремије, који сакривши тај огањ у бунару, поравни то место те оно за дуго\nвреме остаде непознато (2 Макав. 1, 19-32).\nПошто сакри жртвенички огањ, свети пророк Јеремија узе Ковчег Завета, изнесе\nга из храма, и држаше га у своме обиталишту све док не престаде ратни метеж,\nизазван наређењем Навузардановим о разорењу и спаљењу Јерусалима. А кад Ковчег\nЗавета би однесен из храма, војвода Навузардан нареди те Халдејци покупише све\nзлатне, сребрне и бакарне драгоцености храма, и однеше у Вавилон. Затим запалише\nпредивни храм Соломонов и потпуно разорише; исто тако порушише и царске палате\nи све најлепше куће јерусалимске, и раскопаше и са земљом сравнише бедеме градске.\nТада погибе од мача завојевача огромно мноштво Јевреја, нарочито у гореспоменутој\nдолини Тафет, у којој безаконици раније приношаху на жртву Молоху синове своје и\nкћери; а преостали у животу бише одведени у ропство; само најсиромашније изнарода, који ништа немаху, остави Навузардан у земљи Јудиној, и даде им да обрађују\nвинограде и њиве (Јерем. 39, 10; 4 Цар. 25, 12).\nОдлазећи са огромним пленом из разореног и опљачканог Јерусалима,\nНавузардан по заповести цара Навуходоносора постави за управитеља над\nопустошеном Јудејом Годолију, сина оног Ахикама који једном беше избавио пророка\nЈеремију из руку убица и који беше изабрао за место свога боравка не Јерусалим већ\nМиспу у близини Јерусалима. Тамо сада оде проpок Јеремија ка Годолији, и настани се\nу Миспи (Јерем. 40, 5-6). Користећи cе насталим миром, свети Јеремија са побожним\nсвештеницима и левитима узе Ковчег Завета који је он чувао, и однесе га преко\nЈордана на гору у земљи Моавској, близу Јерихона, са које је некада пророк Мојсије\nвидео обећану земљу, и на којој је умро и био погребен (5 Мојс. 34). На тој гори пророк\nЈеремија нађе пећину, унесе у њу Ковчег Завета, па улаз у пећину зазида огромном\nкаменом плочом. И ту плочу као да запечати написавши на њој име Божје прстом\nсвоjим као гвозденим пером, јер тврди камен под пишућим прстом пророковим\nпостаде мек као восак, па затим опет доби своју природну тврдоћу. И постаде то место\nтврдо као да је од гвожђа саливено. Онда рече свети Јеремија присутним људима:\n\"Оде Господ из Сиона на небо; и опет ће се вратити са силом, а знак његовог доласка\nбиће: када се сви народи поклоне дрвету\", (то јест крсту, на коме је распет Спаситељ\nсвета Господ Исус Христос). И још рече пророк Божји, да Ковчег овај нико неће моћи\nизнети из тог места, једино Мојсије, пророк Боговидац, и да таблице завета нико неће\nмоћи расклопити и прочитати, једино угодник Божји Арон. У дан свеопштег\nваскрсења изнеће се Ковчег Завета из запечаћене пећине, и поставиће се на Гори\nСиону, и сви свети сабраће се к њему у очекивању доласка Господа који ће их избавити\nод непријатеља који хоће да их побије.\nДок је свети Јеремија говорио то свештеницима и левитима, облак изненада\nпокри запечаћену пећину, и нико не могаше прочитати име Божје, написано на\nкамену прстом Јеремијиним, нити распознати или пронаћи то место. Јер су неки од\nприсутних желели да распознаду то место и пут к њему, али никако нису могли. А\nпророк им рече у духовном озарењу: Ово ће место бити непознато док Господ не\nсабере људе своје и не смилује се на њих, и тада ће им показати ово место, и јавити\nсвима славу своју на њему, и облак ће га осењивати, као што је то било при Мојсију и\nпри Соломону (3 Мојс. 9, 23-24; 3 Цар. 8, 10-11).\nИ тако, до данашњега дана нико не зна ту пећину, нити ће ико до свршетка света\nсазнати за то место; но слава Божја тајно осењује Ковчег Завета светлим пламеним\nоблаком, као што га је осењивала у Скинији Мојсијевој и храму Соломоновом, јер то\nне може престати.\nПошто се после седамдесет година вратише из Вавилонског ропства, Јевреји\nобновише Соломонов храм у Јерусалиму, али у њему није било Ковчега Завета, те\nславе старога храма. Они онда начинише нови ковчег од злата, по угледу на онај\nМојсијев, и све што се налазило унутра у ковчегу и око њега устројише по угледу на\nпрвобитни, али y њему не беше чудотворне силе и не обасјаваше га слава Божја. У\nновом храму имали су из првога храма само огањ небески, који свети пророк Јеремијабеше сакрио у безводном бунару, па га касније пронађоше свештеници, и то много\nгодина после смрти пророка Јеремије.\nПошто сакри Ковчег Господњи свети Јеремија дође у Миспу, нову престоницу\nЈудејску, код Годолије, новог управитеља опустошене отаџбине, и оста с њим у народу\nкоји беше остао у земљи (Јерем. 40, 6). И пророк Божји плакаше неутешно за\nразореним и опустошеним Јерусалимом. Око Годолије се стадоше прибирати Јевреји\nкоји се раније беху разбегли од Халдејаца по суседним земљама. Годолија их је\nсоколио, обећавајући им заштиту и миран живот под Халдејцима. Сам Господ, прве\nгодине после најезде Вавилонаца, утеши родном годином тужни остатак синова\nИзраиљевих (Јерем. 40, 9-12). Али син Натанијев Исмаил, рођак одведеног у Вавилон\nцара Седекије, завиђаше Годолији на власти, па сабра неке угледне људе и дође у\nМиспу код Годолије, тобож да му изрази своју покорност. Не знајући његову злу\nнамеру, Годолија га дочека радосно и чесно, па и гозбу приреди у његову част. Но\nкаcно у ноћи уста Исмаил и десет људи што беху с њим, и убише Годолију, и побише\nсве Јудејце који беху с њим, и Халдејце војнике који се затекоше онде, напавши их на\nспавању (Јерем. 41, 1-3).\nА када за то чу син Каријин војвода Јоанан и све војводе што беху с њим, узеше\nсвоје људе и пођоше на Исмаила, и нађоше га у Гаваону. И ударише на њега, и\nпобедише га, и он једва утече са осам људи к синовима Амоновим. Онда се Јоанан и\nостале војводе стадоше договарати да беже у Египат од Халдејаца, јер се бојаху гнева\nцара Вавилонског због Годолије, мислећи да ће цар због Годолијеве погибије одмах\nпослати војску да побије остатак Израиљаца. И већ се почеше са народом припремати\nза пут у Египат, одакле их у старини Господ беше извео руком крепком и мишицом\nвисоком. Али пре но што би приступили остварењу своје замисли, они пожелеше да\nчују шта о томе мисли свети пророк Јеремија. Зато дођоше к светом пророку Јеремији\nсве војводе и Јоанан и сав народ, мало и велико, и рекоше му: Пусти преда се нашу\nмолбу, и помоли се за нас Господу Богу своме, за сав овај остатак, јер нас је остало мало\nод многих, као што нас очи твоје виде, да би нам показао Господ Бог твој пут којим\nћемо ићи и шта ћемо радити. А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу\nсе Господу Богу вашем по речима вашим, и што вам одговори Господ казаћу вам, нећу\nвам затајити ни речи, али ви нећете послушати заповести Господње. А они рекоше\nЈеремији: Господ нека нам је сведок истинит и веран да ћемо чинити све што ти\nГоспод Бог твој заповеди за нас. Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога\nсвог ка коме те шаљемо (Јерем. 42, 1-6).\nИ помоли се свети пророк Јеремија Богу, постивши се десет дана, и Бог му откри\nсвету вољу своју. И сазва Јоанана и све војводе што бејаху с њим, и сав народ, мало и\nвелико, и рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем\nпреда њ молбу вашу: Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и\nнасадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио. Не бојте\nсе цара Вавилонскога, кога се бојите; не бојте се, јер сам ја с вама да вас сачувам и да\nвас избавим из његове руке. И учинићу вам милост да се cмилује на вас, и врати вас у\nземљу вашу. Ако ли речете: нећемо да останемо у овој земљи, него ћемо отићи у земљу\nЕгипатску, да не видимо рата и гласа трубнога не чујемо и не будемо гладни хлеба, ионде ћемо се населити, - онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде: овако вели\nГоспод Сведржитељ Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и\nотидете да се населите онде, онде ће вас у земљи Мисирској стигнути мач којег се\nбојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас у Мисиру, и онде ћете помрети од\nглади и мача, и нико се неће cпасти oд зала која ћу пустити на вас. Јер као што се\nјарост моја изли на становнике Јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако\nотидете у Миcир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети место\nово. Господ вам говори, останци Јудини: не идите у Мисир! Знајте да вам ја сведочим\nданас. Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Гоcподу Богу своме рекавши: помоли\nсе за нас Господу Богу нашем, и како рече Господ Бог наш, јави нам и учинићемо. И\nево, ја вам данас објавих вољу Божју. Знајте дакле да ћете изгинути од мача и од глади\nи од помора на месту куда сте ради отићи да се станите (Јерем. 42, 7-22).\nА кад пророк Јеремија изговори свему народу све речи Господа Бога, тада\nАзарија син Осајин и Јоанан син Каријин и други дрски људи рекоше Јеремији: Није\nистина што говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: не идите у Мисир\nда се онде станите. Него Варух син Ниријин подговара тe против нас да нас преда у\nруке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон (Јерем. 43, 1-3).\nИ тако Јоанан син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше гласа\nГосподњега који је говорио преко Јеремије да остану у земљи Јудиној, него узеше сав\nостатак Јудин, људе и жене и децу, И пођоше у Мисир, насилно одводећи са собом и\nпророка Јеремију са његовим верним записивачем пророком Варухом. А кад стигоше\nу Мисир, настанише се у граду Тафнису, где је некада пророк Мојсије чинио чудеса\nпред Фараоном (Јерем. 43, 4-7). Тамо свети Јеремија поживе четири године\nпророкујући, и беше у великом поштовању код Мисирана због своје светости и због\nдобротворства које им чињаше, јер молитвама својим уништаваше гује и крокодиле.\nТамо он и сконча (око 586. год.), и би погребен.\nА кончина светог пророка Божјег беше мученичка. У Тафнису дође реч Господња\nЈеремији говорећи: Узми у руке велико камење, и покриј га калом у пећи за опеке што\nје на вратима дома Фараонова у Тафнису да виде Јудејци; и реци им: овако вели Господ\nСаваот, Бог Израиљев: ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара Вавилонскога\nслугу мога, и метнућу престо његов на ово камење које сакрих и разапеће царски\nшатор свој на њему. Јер ће доћи и затрти земљу Мисирску; ко буде за смрт отићи ће на\nсмрт, ко за ропство - у ропство, ко за мач - под мач. И само мало њих, који утеку од\nмача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, јер сав остатак Јудин, што\nотидоше у земљу Мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч извршити, моја\nили њихова. А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да\nзнате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло; ево, ја ћу дати Фараона\nМисирскога у руке непријатељима његовим, као што сам дао Седекију цара Јудејског y\nруке непријатељy његовом (Јерем. 43, 8-11; 44, 28-30).\nРазгневљени на светог Јеремију због оваквих речи његових, Јудејци камењем\nубише пророка Божјег. И те исте године цар Вавилонски удари са великом војском на\nМисир, разби Фараонову војску, и уби Фараона Вафрија. Тада изгибоше и Јудејци који\nсе беху доселили у Мисир.После много година чесне мошти светог пророка Јеремије цар Александар\nМакедонски свечано пренесе у њиме основани град Александрију, и положи их у\nместу званом Тетрафил, које су Александријци много поштовали због пророкових\nсветих моштију.\nСвети пророк Јеремија пророковао је о страдању Господа Христа, говорећи овако:\nЈа бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знађах да се договарају на ме:\nоборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не\nспомиње више (Јерем. 11, 19).\nПо казивању које је записао свети Епифаније, пророк Јеремија је претсказао пад\nи уништење свих идола Египатских у време када у Египат буде дошла Дјева - Мати са\nМладенцем, у пећини рођеним и у јасла положеним.\nНа много година после смрти светог пророка Јеремије Јуда Макавеј имао је\nсновиђење, у коме је видео првосвештеника Онију и светог пророка Јеремију. О томе у\nКњигама Макавејским пише ово: Јуда виде у сну бившег првосвештеника Онију,\nчовека доброг и благог, побожна изгледа, кротког по нарави, слаткоречивог, од\nдетињства обученог свима врлинама; он се са подигнутим рукама мољаше за све\nЈудејце. Затим се појави један други човек, диван седином и славом, а око њега нека\nчудесна и неисказана красота. Онија онда рече: \"Ово је братољубац који се много\nмоли за људе и за Свети Град - Јеремија пророк Божји\". Тада Јеремија пружи руке и\nдаваше Јуди мач златан, и дајући му га рече: \"Узми овај свети мач; то jе дар од Бога\nкојим ћеш сатрти противнике\". - И саратници Јуде Макавеја, утешени и охрабрени\nЈудином речју, одлучно су навалили на непријатеља и победили га (2 Макав. 15, 12-16).\nОво виђење показује да се свети угодници Божји после своје смрти моле Богу за\nнас, и помажу нам, као што свети Јеремија поможе Јуди Макавеју против непријатеља.\nНека свете молитве светог пророка Божјег помажу и нама против невидљивих\nнепријатеља и видљивих противника, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса\nХриста, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин.
\nЖитија Светих 1. Мај
\nЈеремија девственик и пророк.
\nБожју вољу он људима јавља Кад у греху људи угнилише И законе Божје погазише.\nВиче пророк, и плаче, и прети,\nРечи су му као пламен живи,\nГрешне пали, праведнима светли;\nСузе су му као сузе мајке\nНад породом својим умирућим.\nКазна једна, пророк је провиђа,\nКазна једна сто пут заслужена.\nМилост Божја у правду сe мења.\nВиче пророк, и плаче. и прети,\nНарод грешни зове покајању.\nНарод слуша што главари кажу,\nA главари пророку се смеју,\nИ речи му за лаж проглашују!\nНо пророк се не да заморити:
\n
Своје речи мукама печати; Злобни људи пророка убише. Те га гласним навек учинише.\nРеч пророка свака испуни се —\nЦарство паде, пророк прослави се.
\nМај
\nСвети пророк Јеремија. Рођен на шест стотина година пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео пророковати у петнаестој својој години у време цара Јосије. Пророковао покајање цару и великашима и лажним пророцима и свештеницима; и у време тога цара Јосије једва спасе живот свој од убиствене руке огорчених великаша. Цару Јоакиму прорече, да ће његов погреб бити као погреб магарца, тј. избациће се мртав ван Јерусалима, и тело ће му се дуго повлачити по земљи без погреба. Због тога би Јеремија бачен у тамницу. Не\nмогавши писати у тамници, Јеремија призва Варуха, који стаде код прозорчића тамнице, а он му диктираше.\nКада цару би прочитано ово пророчанство, гневан цар дохвати хартију и баци је у огањ. Промисао Божји спасе\nЈеремију из тамнице, а на Јоакиму се испуни реч пророчка. Цару Јехонији прорече, да ће бити одведен у\nВавилон са целом породицом својом и да ће тамо умрети, што се све ускоро и зби. Под царем Седекијом метну\nЈеремија јарам на свој врат и хођаше кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилоњана.\nПисао је робљу јеврејском у Вавилон, да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати у Вавилону\nседамдесет година, што се и догоди. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили идолима децу\nна жртву, Јеремија узе здрав лонац у руке и разби га пред народом проричући скоро сокрушење царства\nЈудејскога. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, цара Седекију убију, град опљачкају и разоре, а огроман број\nЈевреја посеку у долини Тотеф на месту где су деца клана на жртву идолима, и где је пророк разбио овај ланац.\nЈеремија са левитима узме кивот из храма и однесе на брдо Нават, где је Мојсеј умро, и ту га скрије у једну\nпештеру. Огањ пак из храма скрије у један дубок бунар. Приморан буде од неких Јевреја да иде с њима у Мисир\nгде проживи четири године, и тада буде од својих санародника камењем убијен. Мисирцима прорекао\nсокрушење њихових идола и долазак у Мисир Деве са Младенцем. Постоји предање, да је сам цар Александар\nВелики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино пренето и сахрањено у Александрији.
\n